петак, 27. мај 2011.
kako sam otišao na prvu godišnjicu mature.
Bio sam sinoć na 5 godina mature. Pružam ruku razrednom, a on kaže, zdravo Darko, baš si se uprasiJo. Nasmejem se u sebi i odgovorim mu "normalno da jesam". Onda se okrenem i odem za sto gde se devojke sa sveže raskinutim višegodišnjim vezama i životom ispod staklenog zvona opijaju najstrašnije i povraćaju u restoranu dok ih ništa bolji 'drugari iz odeljenja' kao pridržavaju i koriste svaku priliku da ih štipnu za dojku. To je takva tuga, da ne može da se opiše rečima.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар