„Po povratku na mansardu:
1. Prepisati spisak stanara;
2. Raspitati se kod nastojnice o svakom ponaosob;
3. Kupiti Sanji čokoladu (sa lešnicima), pomorandže;
4. Zbližiti se sa stanarima;
5. Sići sa zvezde.”
(„Mansarda”, 1962)
„A naročito me uzbuđivala činjenica, koju sam nejasno naslućivao, da dok ja spavam, telo, pruženo u mekom krilu sna, prelazi prostore i daljine, uprkos svojoj nepokretnosti i uprkos snu, i u takvim trenucima nisam se bojao smrti, čak mi se činilo da je tom zanosnom brzinom, kojom se moje telo pomera kroz prostor i vreme, ono oslobođeno smrti, da je, dakle, ta brzina i to pomeranje zapravo pobeda nad smrću i nad vremenom.”
(„Bašta, pepeo”, 1965)
„U to vreme, kada mislim da sam je prvi put sreo, grozničavo sam tražio neke odgovore od života, tako da sam sav bio zaokupljen samim sobom, to jest pitanjima života.” („Mansarda”, 1962)
„Ideja s kafanicom bila je zaista odlična. Pošto smo se bili razočarali u sve, nesposobni za ljubav i za život, već kakvi smo bili, odlučismo da se odmetnemo od sveta. No, pošto nismo mogli da pođemo na neko pusto ostrvo, kako smo bili u prvi mah naumili, te odlučismo da otvorimo kafanu u nekom malom primorskom mestu. I Igoru i meni se sviđala jesenja tišina tih malih zabačenih gradića uskih ulica.”
(„Mansarda”, 1962)
mislim na fotografiju jednu tvoju
onu danilo iz kluba književnika
pitam se šta si jeo kod bude
da li krempite ili jagnjetinu u mleku
mislim na tebe danilo
nadam se da se ne ljutiš što smo na ti
i što ti pišem ove februarske noći
kišna sam gospodine kišu danas
rominja mi preko očiju
neće da stane
mislim nešto kako me svega strah
najviše me strah života
pa se setim one tvoje
danilo
da se jedino u snu ne bojiš smrti
malo se okuražim
odem u kupatilo
povratim uspomenu jednu drugu sedmu
obrišem se umijem se
kažem sebi dobro je
uvek može gore
da smo živi i zdravi
ili tako neku narodnu
mislim na fotografiju jednu tvoju
onu danilo iz kluba književnika
pitam se šta si jeo kod bude
mada nije ni važno
sanjaću berlin danas
moju mansardu
samo moju
neki posao i neću se bojati
iako mi rominja pred očima
rominja danilo i nikako da stane.
