mala.

Gledam neku knjigu
piše
moja prva knjiga
crteži
malo teksta
oble korice
knjiga o moru za
najmanju decu
gledam i padne mi na pamet
da je kupim
i uplašim se u sekundi
i naježim se
pa izađem na sneg
hodam sama
gledam neka kolica
velika bela
sa velikim točkovima
kaže mi mama
da će da mi ih kupi
kad se budem porodila
ja se osmehujem
setim se kako sam strašno želela
a nisam imala
kuću za lutke
kad sam bila mala
gledam svoja stopala
kako jure niz cetinjsku
pa stanu
kod one radnje za male balerine
gledam sebe u crnom kaputu
u izlogu
sebe
tužnu pokidanu ničiju svačiju
najmanje tvoju
i padne mi na pamet onaj san
o plaži velikoj beloj peščanoj
i otiscima malih stopala
padne mi opet taj san na pamet
dok mi se prsti smrzavaju
u odvratnom januarskom beogradu
u kome niko nikog ne voli
i niko nikom treba
šta da radim sad
da li da kupim sve te stvari
spakujem pod krevet
da bi bile tu za nju
u mojim snovima.