Smejemo se na ulici
u 4 ujutru
ja pričam telefonom
ti mi snažno pokazuješ
rukama i smeješ se
gde da krenemo
palimo poslednje cigarete
iz pakle
tinejdžerke budale
male sjebane
koje hodaju sigurno
tek kad prođe ponoć
kako samo mnogo želimo
a kako samo malo imamo
proći će i to valjda
smejemo se opet
sad će da svane
još malo...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар