sa leđa.

ne brini
čuvam onu staru kutiju
za bombone
u njoj prve zajedničke osmehe
tamo na steni
na moru
dok brod dolazi a ja u ruci
držim Kortasara i peškir
u tvojoj
prevelikoj
mornarskoj
majici
stojim na molu
smejem se
ti me grliš sa leđa
e taj osmeh čuvam
zajednički
čuvam i koncert
Roxy Music-a na koji
nikada nismo otišli
i Pariz u malom
bistro i kinoteku
i to čuvam
sa pločom Prljavog Kazališta
iz osamdesetih
koju smo slušali
na nečijem gramofonu
pre mnogo vremena
čuvam i sve susrete
slučajne
namerne
nameštane
sve to čuvam
u staroj kutiji za bombone
u potkrovlju mog
neizmajmljenog
nekupljenog
vračarskog stana
i mislim da je vreme
da zaboravim
šta sve tu čuvam
da bi nekad
mogla opet svega
lepo
da se setim.