parče.

moj trenutak
na parče
kad sam bila
sva u trenucima
skupljenih debelih butina
i znojavih dlanova
jeste onaj
kada sam sedela
na klupi metalnoj
na stanici trole
preko puta politike
da idem kući svojoj.
taj trenutak
na parče
kada sa žmirkavim očima
ćutim i shvatam
da zapravo ne postoji ništa
drugo za mene
osim
pozorišta
puca na parče
ovog četvrtka u maju
dvehiljadedesete.
možda nikad
to parče
neće niko drugi dobiti
a to je šteta.
to parče moglo bi
da pomogne svima onima
koji se boje
koji su sami
koji ne mogu da se pronađu
i koji ne stoje stabilno.
to parče ja ću nesebično dati svima
jer za mene možda ne postoji.
iako u meni sad više ni ta stvar
nije cela.

parče po parče
život se deli
i nekad boli
kao danas
a nekad ne
kao juče.

kad se deli
onda žmarci prolaze
a plakanje je normalna stvar.
čak i ono histerično.
kad se deli
pojede se kesa karamela iz čistog besa.

parče mog života
u četvrtom srednje
onog života ispred politike
kad sam iscrpljena ćutala
sa mojom patuljčicom
drugaricom
posle predstave kralj lir
danas odlazi
u mit koji samo nas dve znamo.

taj mit
podelio je to
što je nekad bilo celo
a sad ima dva
parčeta.



" I regard the theatre as the greatest of all art forms, the most immediate way in which a human being can share with another the sense of what it is to be a human being. "
Oscar Wilde