deo knjige ili prvi preview.

Miloša sam prvi put videla u kinoteci. Dolazio je sam, kao i ja. Ja sam uvek sedela u petom redu, sa strane, a on u sredini. Došao je da gleda „ Južnjačku utehu „ u oblaku parfema i paklom „ Danhila „ u desnom, gornjem džepu karirane košulje. I ja sam ga krišom, gledala, kako zadubljeno gleda film. Kao šiparica. Nedelju dana kasnije, sreli smo se na Akademiji. Bio je petak, prepuno, ja sam zakucana za šank pila pivo sa Lolom i pričala. Tad mi se desio. Vrlo je izlišno govoriti da sam se odmah zatelebala. Bilo je nešto u načinu na koji je pušio, nosio vojničku jaknu. Način na koji je svirao gitaru. Način na koji je gledao filmove. Voleo je samo jedan bend. Baš kao i Srđan. Kotrljajuće kamenje. Najbezbrižnije vreme je bilo kad smo se družili, Srđan, on i ja. Uvek je najbezbrižnije kad se družiš sa nekim. Slušali smo Stonese i Bouvija, on je počeo da dolazi u „ Marvin „. Jednom smo se tako i smuvali.
Miloš je stalno putovao. Nemačka, Amerika, Barsa, Švica. Sve odjednom. Ne javi se nikom i ode na mesec dana. Nikad me nije vodio sa sobom. Sem na Dilana, u Hrvatsku, i na more.
Miloš i ja na moru, bili smo najbolji. Kampovanje u Puli, sa osmesima, jedrenje u Motovunu, riblje večere u Dubrovniku. Umeo je da me usreći. Umeo je da mi kupi ušećerenu jabuku, pa da samo meni svira „ Ruzinavi brod „ Daleke Obale, na rivi, u sumrak. Ali, isto tako umeo je da ode u pola noći i da ga nađem u kafani kako misli i pije, ćuti.
Takav je bio samo na moru.
Sećam se, da je jednom, u nekom suludom napadu ljubavi, pokušao da me natera da se preselimo na more. Miloš je, umeo da uživa samo pored vode, bio je neka vrsta mornara zarobljenog na kopnu, savremenog Korta Maltezea, zamišljenog mladića koji jednostavno satima može da gleda u pučinu. Miloš je jedino umeo da voli na moru. I sebe, i mene, i druge ljude.
Miloš i ja , smuvali smo se jedne zime, posle litra loše rakije, kod njega kući. Isto veče smo spavali. Isto veče me mazio po kosi. Isto veče smo izašli na kišu. Isto veče mi je rekao da se zaljubio. Isto jutro sam ostala kod njega. Isto jutro smo doručkovali zajedno burek. Isto jutro sam ga gledala kako se brije. Isto jutro mi je rekao da sam lepa tako pospana. Nikad posle toga nismo imali takvo jutro.
Miloš je čovek koji voli sve žene ovog sveta. Nije stvar u prevari. Stvar je u tome što smo posle tri godine, i ja i on shvatili da je besmisleno. Nedostajao mi je stalno, a na neki način sam ga mrzela. Zato što nisam bila jedina žena kojoj je svirao. Zato što nisam bila jedina žena sa kojom je spavao. Zato što nisam bila jedina. Nas je povezivala fanatičnost za muzikom, neki svet u kome mirišu cigarete i dobro pivo. Nas je povezivala Pula u koju smo išli svake godine, jeli najbolje brodete i spavali u kampu. Sem toga, nije bilo ničega. Mi smo možda imali nedelju dana genijalnih trenutaka ali smo odmah posle toga imali mesec dana nakrvavijih svađa i neviđanja. Ja sam radila, studirala, pila a on je jurio žene i imao mnogo para. Ja sam se gojila, nervirala, gubila kompas, a on je putovao i bio sve sigurniji u sebe.