vreme,teško.

imam ja
jedan veliki pločnik za trčanje
i jedne patike bušne
što mi kupio tata
ne verujem nikome
imam ja
jedan sto u kafani
u kome prosipamo
ti i ja
piće
novce
uspomene
sve ono što boli
sve ono za šta niko nije
kriv
sve ono što nije trebalo
samo tebi da se desi
pravilno raspodeljeno
nije nikad
život ti poljubim
ne verujem nikome
gazim sama
ne znam kad je počelo
i ko je kriv
ne znam
a i da
znam
isto bi bilo
ne umemo da se svetimo
ja i ti
ne umemo
jer su nam se desile stvari
desio nam se život
desilo nam se da nemamo pare
za pljuge i kafu u
mornaru
a njima nije
i neće nikad
ne verujem nikome
neka prete oni
meni
tebi
našima
neka prete
samo to od života
imaju
ne verujem nikome
i više se ničega
ne bojim
nosim cvet u kosi
i gledam kako mi
klizi iz ruku
iskrena
trajna
suštinska
ljubav.