bašta za oktopode.

Ružica drema na kariranom prekrivaču. Bosa su joj stopala, i ima ranicu na desnom palcu. Pitam je šta joj je to. Ona kaže da je kupila nove lakovane cipele i da je to od njih. Kaže, i da je mama naučila da lepota traži žrtve. Plava kosa joj je razlivena po ogromnom jastuku, i napadno duva balone od žvake. Pita me da li ću ove godine da je vodim na more. Ja odgovaram da hoću, da idemo na Brač, da plivamo i jedemo sladoled. Ružica onda pita da li ću da je vodim da trenira boks. Ja ćutim, dodam malo soli u paprikaš, i odgovorim da će to ipak morati da pita mamu. Ona još jednom pukne balon od žvake iz sve snage i kaže mi da mi je ružna haljina. Onda kaže da joj skuvam kafu. Ja odgovaram da ne može, teram inat, nije mi ružna haljina. Ružica, popne svoje noge na zid, pukne balon i kaže, smaračice imam dvanaest godina. Dobićeš belu kafu, kažem, ona kaže, matora ne dolaziš u obzir, i krene da se kliberi. Dodam još malo soli, i bibera u paprikaš, a Ružica dobaci za koga ti je tolika hrana, opet ćeš da se ugojiš. Ja joj kažem, našla sam dečka, a ona skoči kao oparena, pljune žvaku u pikslu, i kaže - moraš da mi skuvaš kafu. Ja popustim, stavim džezvu, Ružica me udari po ramenu i kaže hvala. Hajde, vodi me da treniram boks, kaže. Moramo da pitamo mamu. Mamu zabole baš, kaže ona, i opet se baci na krevet. Nemoj da si bezobrazna, kažem i probam paprikaš. Prekini da kuvaš, ugojićeš se, hajde da mi gledaš u šolju, matora. Ili nosiš štikle i budeš lepa, ili treniraš boks, kažem. Mala, nisi više mala, sad ćeš da piješ kafu kao velika. Ja i jesam velika, kaže Ružica, vidi i sise su mi porasle. Ko ti je to rekao, zgrozim se, a jesu joj porasle sise, boga joj poljubim, a mene sramota, odvratno, buljim u onaj paprikaš. Rekao mi je Džoni iz osmog dva, juče napolju. Kad je to tačno bilo, to nije u redu da se govori, devojkama. Bili smo napolju, sedeli do uveče na šipkama, on me poslao da mu kupim cigare, i onda mi je to dobacio. Imaaaaaš lepu koooo... sise su ti porasle. Ja bih ga udarila, kažem. Ružica se nasmeje, je l’ mogu ja da zakuvam, pita. Možeš, poljubim je u kosu. Hoćemo da idemo na Brač, pita. Hoćemo, kažem, čim bude malo toplije. U maju, pita. U maju, kažem. Hoćeš da me ukradeš iz škole, pita. Hoću, obećavam, kažem. Prestani da kuvaš to sranje, znam da nemaš dečka, i zagrli me oko stomaka. Ružica srkne kafu,stoji, pitam je hoće li stvarno da bude bokserka, ona se smeje, hoću, vodim te u Radnički sutra, kažem. A mamu da pitamo, pitaćemo, hajde da mi gledaš u šolju, kako to brzo piješ kafu, ma nije zbog kafe, daj reci je l’ mi vidiš Džonija u šolji. Srećan Božić, Ružice. Ma, mi to ne slavimo, ali 'ajde srećan i tebi.

Srećan Božić, malecka.
Iako, ne znam da li više mrzim praznike ili kuvanje paprikaša.
Srećan Božić, i nemoj nikad da prestaneš da se smeješ i prosipaš svoju kosu svuda.
Nemoj nikad da prestaneš da duvaš balone od žvake i bušiš ih prstima.
Samo, molim te, prestani da grickaš nokte, to je ružno.
Nauči i da hodaš u štiklama, i da boksuješ, trebaće ti oba.
Ja ne umem ni jedno, ni drugo, ništa ne umem, ne znam da li sam ikad i umela, nemam pojma, stvarno.

Ko je ovo, pita Ružica. Što nikad nećeš da mi kažeš ko je to, pita opet mala-velika Ružica. S kim se to smeješ, i izgledate isto. Ko je to, pita Ružica, daj reci mi, je l’ to tvoj Džoni iz osmog dva, priiiiiiznaj. Nije to niko, Ružice, mnogo davno je to bilo, nisi se ti ni rodila, nisi još bila u stomaku. Ali si ti znala da ćeš da mi budeš dadilja , tad ? Nisam znala, mislila sam da ću da odem daleko, na more neko, da će da me voli neko. Na Brač, pita Ružica. Može na Bač, nasmejem se. Dobro je što nisi otišla, s kim bih ja tad pila kafu, bre, kaže mala-velika Ružica. Dobro je, smejem se. Ko je to, reci mi, ko je to. Nije stvarno važno, verovatno se samo ja toga sećam. Nemoj da si tužna, nemoj molim te, sad ću da ti gledam u šolju i pustićemo Bitlse, onu baštu za oktopode, kaže Ružica i smeje se. I pušta, smejemo se, nemoj da plačeš, vidi kako smešno igraš, matora, super je ova bašta za oktopode, super je, kažem.
Je l’ si tad slavila, Božić, pita Ružica.
Ne sećam se, sećam se da smo se jednom ludački smejali na ulici za Božić. I bio je neki sneg, kažem.
Eto, vidiš, kaže Ružica, hajde da se opet smejemo za Božić.