mija.

i tako ona priča
kako je srela tatu mog druga
koji se ženi
a tata kuka
nema pare za svadbu
i tako ona priča
koga je sve videla na pijaci
dok sam ja
spavala
priča i smeje se
pohujući patlidžan
dok ja čitam
miju kota
umotana u ćebe
misleći na mog pradedu
koji se isto zvao mija
ali nije živeo u
portugalu i bio pisac
već je bio
beogradski
bankarski
činovnik
koji je voleo da slaže
gajbe piva do plafona
mislim i na to
kako će kosa da mi miriše
na pohovani patlidžan
a onda se setim
da mogu još da ne izlazim iz kuće
i da u stvari
da mogu ne bih ni izlazila
ne bih
u ovom tužnom gradu
bez osmeha i sunca
u gradu u kome
je hladno u tramvajima
koliko i u pogrešnim
zagrljajima.