dori.

i tako meni
neki opasni novobeogradski pankeri
namiguju
a ja se smešim
tupavo
sa cvetom u kosi
bauljajući
ulicama kojima ime
ne znam
misleći na moju priču
objavljenu
na moje balone
što ih bacam kroz prozor
sobe
na moje cveće
u selu
na prženice
što moja majka sprema
stalno
na kuvanu rakiju
što mi sipa zoka
kad dođem u vonder.
i tako meni
neki opasni namiguju
a ja se smešim
tupavo
mislim da sam lepa
u mojoj bordo haljini
jer sam žena
kao
mislim kako mi sve nešto
izgleda stvarno ovih dana
i limunada
i mandarine
i ljute paprike što sam jela
na svadbi
draganovoj
i pečenje što jedem
samo po svadbama
jer na sarane
ne idem
( pička )
izgleda mi stvarno
i to moje dete
nerođeno
i ta njena nagrada
sterijina
( a ima majke mi da je dobije )
i ta njegova nagrada
ninova
( on pre svih nas )
i opet to moje dete
nerođeno
sa kojim ću da idem
svuda
i da se smejem
svuda
i sve mi to nešto izgleda
stvarno
čak i ja
dok
mislim danas
ni juče
ni sutra
e sad kol'ko će da traje
pitam se
sad.