ja i ti - azra i mi.

ako govorimo o azrinim pesmama
ti si
kad miki kaže da se boji
a ja sam
volim te kad pričaš.

ako govorimo o azrinim pesmama
ti si
ono grubo u njima
a ja sam
ono nežno u njima.

" Jer stvarno gadno je stalno aterirat u stvarno
Jer je kvarno i uopće nije zabavno ... "

( TBF - " Esej " )

žongliranje.

ti i ja
žongliramo sa našim sećanjima
svakodnevno.
čak i kada ne želimo
radimo to iz dosade.
između jastuka i ćebadi
uključenje peći u maju
suza
lekova
modrica
nespavanja
preteranog spavanja
mogu da te pogledam u oči
a i da te poljubim.
ja žongliram sa svojim osećanjima
jer sam uplašena
a sa strahom
nikada neću naučiti da - žongliram.
isto tako
gledala sam te juče dok čitaš
pa sam mislila da sam ti dosadna
pa sam opet plakala
žonglira neko sa mojim nervima
znaš i platiće to.
onda smo gledali crtani
pravili smo bioskop u sobi
i jeli kiflice sa džemom i eurokremom
i pili cedevitu.
a onda sam ja opet malo žonglirala sa snovima
i sa kaljevom peći
znaš mnogo je ovo zajebano
previše zajebano
ali postaću ja najbolja cirkuska igračica
njima je uvek zajebano
ali se dobro provode
i uvek smeju.

parče.

moj trenutak
na parče
kad sam bila
sva u trenucima
skupljenih debelih butina
i znojavih dlanova
jeste onaj
kada sam sedela
na klupi metalnoj
na stanici trole
preko puta politike
da idem kući svojoj.
taj trenutak
na parče
kada sa žmirkavim očima
ćutim i shvatam
da zapravo ne postoji ništa
drugo za mene
osim
pozorišta
puca na parče
ovog četvrtka u maju
dvehiljadedesete.
možda nikad
to parče
neće niko drugi dobiti
a to je šteta.
to parče moglo bi
da pomogne svima onima
koji se boje
koji su sami
koji ne mogu da se pronađu
i koji ne stoje stabilno.
to parče ja ću nesebično dati svima
jer za mene možda ne postoji.
iako u meni sad više ni ta stvar
nije cela.

parče po parče
život se deli
i nekad boli
kao danas
a nekad ne
kao juče.

kad se deli
onda žmarci prolaze
a plakanje je normalna stvar.
čak i ono histerično.
kad se deli
pojede se kesa karamela iz čistog besa.

parče mog života
u četvrtom srednje
onog života ispred politike
kad sam iscrpljena ćutala
sa mojom patuljčicom
drugaricom
posle predstave kralj lir
danas odlazi
u mit koji samo nas dve znamo.

taj mit
podelio je to
što je nekad bilo celo
a sad ima dva
parčeta.



" I regard the theatre as the greatest of all art forms, the most immediate way in which a human being can share with another the sense of what it is to be a human being. "
Oscar Wilde

o tom stanju.

potrudila sam se da razmislim o ljubavi.
danas.
kad su me posle juče zagrlila moja divna deca iz predstave.
kad smo jeli kolače i pili crni sok i žuti sok.
kad sam sedela u prvom redu sama.
a on je stajao u dnu sale blago se smešeći.
i to je to.
prosto i ne preterano duboko.
ali iskreno.
iskreno, bolno iskreno, i jednostavno kao gorka kafa u rano jutro.
ljubav je kad neko ne odustaje od vas.
koliko god teški bili.
koliko god depresivni bili.
koliko god promenljivi bili.
koliko god preterano emotivni bili.


" Please, don't give up on me
Oh please don't give up on me
I know its late, late in the game
But my feelings, my true feelings
Haven't changed
Here in my heart ... "

teskobni beograd.

ona je volela da leti.

i da pliva.

on se smejao.

njoj.

i svima njima.

zvižduci u osam.

u vozu za more
sve je drugačije
ako imaš
alergiju na sunce u nastanku
i oznojene dlanove
od nervoze.
ako nemaš alergiju
misliš na prvo kupanje
i onaj osećaj
kad ti stopala potonu
u pesak.
u vozu za more
nema druge muzike
sem prosipanja emocija
po šinama.
uostalom to je jedino mesto
gde možete da prospete emocije
a da niko ne vidi.
u vozu na more
pored mene promiču
delovi stvarnosti koje sanjam
u gradu u kome je to zabranjeno.
u vozu za more
promiču mi ispred očiju
ispisana slova omiljenih stihova
koje inače zaboravim.
u vozu za more
budi me miris borovine i soli
i mislim koliko je jutro
najlepše doba dana.
jutro u vozu je trenutak u kome
nema laži i nema prevare
zna se tačno ko će koga
prvi da poljubi
a ko će na cigaru
ko će u bife na rakiju
jer put teško podnosi.
ipak su u vozu za more
najlepši parovi
i mame sa decom.
parovi se smeju
on puši ona ga grli sa leđa
penjući se na prste
jer je on previsok.
mama sa druge strane
svojoj devojčici češlja
dugu kosu
i vezuje joj pertle na patikama.
u vozu za more
sve je drugačije
ako imaš
alergiju na sunce u nastanku
jer je onda je malo teže
biti u prolećnom vozu
za more.