berlinska.

ni ona se nije setila
ni ti se nisi setio
ni oni se nisi setili
niko se nije
setio
ali ja jesam
jesam
i bilo je mnogo čudno
kao što je čudno
što je sve to bilo
3.novembra neke godine
neki ljudi su se rodili
a ja sam gledala
prvi put
nebo nad berlinom
prvi put sam videla
jednu lepu stjuardesu
kako puši
prvi put sam se vozila metroom
i pevušila
bouvija
sve to 3.novembra neke godine
ja
sama u najlepšem gradu
na svetu
trčim
smejem se
učim
smejem se
dišem
smejem se
sve to 3.novembra neke godine
kada sam imala platu
novu torbu
mnogo više vere u sebe
mnogo više vere u nas
sama za šankom
bara u istočnom berlinu
sa točenim pivom
od pola litre
prepunim srcem
i slobodom u džepovima
sve to 3.novembra

prošle godine

godine koje se niko nije
setio
koju niko neće pamtiti
po berlinu
ali to je tako
kao košava
i zima
u ovoj rupi koju danas
moram da zovem
dom
u ovoj rupi koja slama
ljude
kao šibice
u ovoj rupi iz koje ću
jednom pobeći
na neko mesto
gde se ljudi sećaju
gde se dani ne provode
spavajući
gde se pije jedno piće
a ne deset
sve to biće
3.novembra neke godine
i nekako znam
da ću te neke godine
u tom nekom mestu koje nije rupa
biti potpuno
sama.