brodovi i vozovi.

setila sam se zagreba.
sladoleda na ilici.
besciljnog lutanja.
nekog boks meča koji je održan osamdesetih.
džonija štulića.
kad miki kaže da se boji.
mirni idem u susret.
setila sam se ručka.
u malom cvetnom stanu
sa malom cvetnom terasom.
ručka koji nikad nisam spremila.
setila sam se novobeogradske zime
na putu do bekinog stana.
i slušanja arsena dedića.
setila sam se njenog i mog duela u kafani.
i za tugu postoje sparing partneri.
setila sam se praznine.
ogromne
rupe
koja zjapi.
rupe zbog koje se teško diše.
setila sam se odlazaka.
berlinskog aerodroma.
setila sam se brisanja slina rukavom.
i ležanja na terenu iza moje zgrade.
setila sam se čvrstog stezanja indeksa u ruci.
pre pet godina.
prvog osećaja zajedništva
kada smo spavale zagrljene u krevetu
jedne nove godine
i obećale da ćemo da budemo kume.
setila sam se jutra kada smo zaboravile sve.
ružičastog.
i mirisa pekare prekoputa
vrućih kifla koje pucketaju pod prstima.
setila sam se džin tonika u diskoteci
vrtloga vira i cigarete na prozoru voza.
broda za nigde.
broda za neki život koji treba da počne da se dešava.
njenog plakanja nad mojim lošim odlukama.
njene tako lake rečenice
da rastemo zajedno.
setila sam se praznih piksli
i još praznije glave.
borisa kovača i balkanskog tanga.
koji se pleše sam.
skakanja iz tramvaja
skakanja u tramvaj.
jedne žardinjere u kojoj raste dan i noć.
jednog đurđevka u kosi
i osmeha suncu početkom proleća.
setila sam se nespavanja
i preteranih emocija.
u tegli.
tegli koju niko ne može da razbije.
setila sam se zagrljaja
i jedne ulice u gradu koju volim.
blizu skadarlije.
setila sam se korta maltezea
i daleke obale.
jedne želje za danas
druge za sutra.
jednog haosa danas.
drugog haosa sutra.

a između zadatak.
a između dva zadatka
samoća.

" Why don't we take off alone
Take a trip somewhere far, far away
We'll be together all alone again ..." - John Lennon