zvezdarske devojčice.

Ponedeljak uveče
nas dve na terenu
po cigareta u uglu usana
i pogled u prazno
topao i lep
dok pričamo jedna drugoj
o vaspitanju
o stvarnosti
o tome kako njena sestra
pravi kiflice
o tome kako smo naučene
da delimo sve
od cigarete do kiflice
male
smešne
zvezdarske
devojčice
koje su se verale po drveću
i skakale lastiš.
Pola dva ujutru
i neki nestvarno
teški
razgovori
za
nestvarno
male
godine
ne plačem
a bih
samo nema svrhe više
jer borimo se mi
samo retki su
sparing partneri
u ringovima
stvarnosti
i stvarne ljubavi.
zaboravljene
neudavače
nas dve
koje smo
čitale
francuske simboliste
a ne svete knjige
ženske manipulacije
i toga kako se udati
posle diplomiranja.

šta imamo od knjiga
tog veranja na drveću
lastiša
neposrednosti
iskrenosti
pitam se sad.