hoću onu moju nazad.

ja hoću moju drugaricu nazad
hoću
uzviknuo je
i grlio je na platou
dok se ona sa flašom vina
klatila uz
I'm the spy in the house of love...
hoću moju drugaricu nazad
onu koja je bila pametna
koja se snažno smejala
koja je umela sve
koja je smela sve
koju nikad niko nije povređivao
gde je ta drugarica
gde je ona koja gleda u svoj ugojeni stomak
i smeje mu se
u autobusu broj 28
gde je mala devojčica
u muškim košuljama
i farmerkama iscepanim
koja citira sve njih
od Ničea do Fantea
od Lenjina do Rakića
gde je moja drugarica
koja je bila uvek u prvim redovima
na koncertima
koja je umela da vrišti
peva iz sveg glasa
gde je moja drugarica
i ko je uzeo tu snagu
i koga da pitam da mi vrati
moju lepu drugaricu
srcastog lica
u crvenoj dugoj haljini
na cvetove
koga da pitam da mi vrati
nju
da opet bude sama i svoja
mala i glasna
pametna i srećna.


ne znam samo kad i kako ljudi odu. sami od sebe.