bezimena.

mašu mi naša nerođena deca
komada šest
kažem ti u vozu
beograd ljubljana
mašu mi jer nisam
hrabra
jer nema ko da mi
drži glavu dok
povraćam
nema ko da me obriše
musavu
pa da me drži sklupčanu
dok plačem
da mi briše sline
mašu mi naša nerođena deca
i sva mesta gde smo mogli
da se volimo
a nismo
i sedenje na rivi
da klatimo noge u vazduhu
jedemo sladoled
od vanile
musavi
maše mi moj realan život
koga ne vidim
i propuštam
tražeći
suštinsku
beskompromisnu
treptavu
ljubav.