od stajanja.

gledam na ofingeru
belu košulju mog oca
koja ima
žute fleke od stajanja
tu košulju sam oblačila
kao mala
gubila se u njoj
smejala
tatina košulja na drikere
koju niko nije smeo da
isfleka
jer je bila moderna i skupa
tatina košulja na drikere
koju je vreme pregazilo
baš kao i trenutke kad sam
mogla da se sakrijem u košulju
smejem bez razloga
i bojim se da ću nešto da isflekam
male želje
mali strahovi
male ljubavi
male radosti
mala stopala
male šake
i jedna velika košulja mog oca
na ofingeru
dok nas gazi vreme
ostavljajući za sobom žute fleke
koje smo nekad pravili od stopi sladoleda
jurcajući po školskom dvorištu.

useljiv materijal.

nisi ti useljiv materijal

nemoj da se ljutiš kad ti

kažem

da nisi

bolje ja nego neko drugi

useljiv materijal se ne

postaje

rađaju ih majke tako

da neprimetno prenesu

svoje

gaće
čarape
čipkane spavaćice
i kućne papuče

nisi to ti

useljiv materijal
je neka druga
nemoj da se ljutiš
bićeš i ti

nekakav materijal.

ne umem i nemam.

ništa sem snova
sem vazdušastih misli o boljem svetu
nemam ni račun za telefon
na svoje ime
ni dinara u novčaniku
ni račun u banci
ili imam ali je prazan
nemam ni cipele
te neke idealne
za igranje
nemam ni svoju sobu
ni auto
nemam ni bicikl
ni personalizovani bus plus
ništa to nemam
ne umem da obarim rezance
kako treba
( uvek se prekuvaju )
prženice mi zagore
stalno mi se spava
jer to valjda jedino znam da radim
beskrajno sam nesposobna
pre svega za život
a zatim i za bilo kakvu akciju
ne umem da preskočim kozlić
bojim se podzemnih prolaza
liftova
gužve
aviona
gladi
izgleda da me samo hrana čini srećnom
meteropata sam
nemam kabanicu
kišobran ne umem da koristim
jamezdin mi je prodao kratke pertle
za cipele
a ja ne umem da ne kupim
sramota me da tražim pare
a kad ih nemam
još me je više sramota
ne umem
i nemam ništa svoje
sad će da pada kiša
a ja ću da se prejedem
i legnem da spavam
da dokažem sebi
da makar to umem.

pisanje je psihoterapija, reče bluz sestra Radojković.
ako pomogne, javljam.

dok ne naučim.

dok ne naučim
kako da pljunem
da niko ne vidi
kako da zajebem nekog
da ne otkrije
kako da nosim kratku suknju
kako da ne jedem
previše
kako da ne pušim
kako da pijem samo
čileanska vina

dok ne naučim

kako da se izborim za sebe
kako da se izborim za sutra

dok ne naučim

ja ću ćebe karirano preko glave
ja ću da kuvam pasulj i da se smejem
ja ću da se radujem novom stolnjaku
ja ću da ti trčim u zagrljaj
kolarčevom

dok ne naučim

kako da skidam kaput
da mi se ne glavi ruka u rukavu
kako da ne budem tužna
kako da se tučem do poslednje
kapi krvi

dok ne naučim kako da budem
žena
čovek
ljubavnik
krvnik
bludnik

biću samo

srećni
zaljubljeni
beskućnik.

opet ću nešto da upropastim.

pitala bih te
da li se igraš
opet
pitala bih te
jako se bojim
pitala bih te
jer ne umem da
surfujem po talasima
različitih raspoloženja
ne umem da surfujem uopšte
al' dobro sad
pitala bih te
svoj mali svet dajem i tebi
a ne znam
nikad
sigurno ne znam
da li ti je dovoljno
i da li ćeš samo da se okreneš
odeš
nastaviš dalje
nisam od ljudi koji nastavljaju
ja prosipam
padam
ponovo se rađam
kao pečeni kesten iz ljuske
kao podnevno sunce
aprilsko
pitala bih te
da li se igraš
sa mnom
da li sam ti
mala
previše
da li ti je sve ovo dovoljno
pitala bih te
ali ne smem
bojim se
opet ću nešto da upropastim.

naša.

koliko sve te neke
jake emocije
moje
mogu da se prospu
negde između toga
ko jede čvarke
a ko postaje vegi
ne razumem
sve te moje
neke previše
moje jake emocije
između toga da ti kažem
koliko si lep
sveže ošišan
tek
i toga
koliko sam iz dana u dan
ponosnija na tebe
čak i kad pišeš
da si voleo neku drugu
ko klinac
sve te moje
sebične prejake sulude
emocije
staju u jednu pivsku flašu
koju nikad nisam bila spremna
da razbijem
i u jednu kuću za lutke
koju nikad nisam uspela
da sastavim
lepo se smeješ
gledaš sa strane
nekad mislim
probudiću se
sanjam
nekad mislim
probudiću se
ovo nije moj život
a ipak
onda
pustim te neke
brutalno velike reči
pustim i te moje male ruke
preko tvojih
za kafanskim stolom
nasmejem se
pogazim život
i setim se da te nikad neću
prevariti
životno.

nedeljna.

Često kad žmurim,

pravim mapu tvojih mladeža u glavi.