uptown girl.

prvo neka glupa šetnja
kao da imam 12 godina
i mnogo sam pametna
posle lomim štikle
pričam sa studentom difa
pijem pivo i smejem se
svira Igi Pop
a Jelena puši i gleda
negde daleko
onda brzo u noć
dok je još malo ima
da sedimo na barskim stolicama
i hvatamo poslednje trenutke slobode
jer dan odnese sve
onda pališ dve pljuge
jednu daš meni drugu pušiš ti
onda se smejem
a ja se retko smejem
onda mi upadne ostatak šminke
u oko pa trepćem
onda pijemo odvratnu kafu
onda gledam kroz prozor i rastužim se
onda pričam sa mačkama i smešim se
onda ležim na leđima i gledam u parče neba
posle sredim sobu
a ti doneseš doručak
onda me ljubiš po leđima dok dremam
onda slušamo lenona
onda pevušimo nešto zajedno
onda se grlimo
onda me boli stomak mnogo mnogo
pa se bojim sve više i više
onda ti zaspiš a ja odem
hodam jedne nedelje popodne
sama
dođem kući
jedem špagete
naslonim se na zid
i mislim kako sam sanjala.

ulica.

Smejemo se na ulici
u 4 ujutru
ja pričam telefonom
ti mi snažno pokazuješ
rukama i smeješ se
gde da krenemo
palimo poslednje cigarete
iz pakle
tinejdžerke budale
male sjebane
koje hodaju sigurno
tek kad prođe ponoć
kako samo mnogo želimo
a kako samo malo imamo
proći će i to valjda
smejemo se opet
sad će da svane
još malo...

najdalje.

mornarska haljina sa velikom kragnom
na gola leđa
preplanula
bele starke za trčanje
što dalje od svega
da je naučim da trči
sa samo dve godine
što dalje od sebe
neka nauči na vreme
jedino to donosi sreću
mala moja
na vreme da naučiš da bežiš
od stradanja
od shvatanja
od slamanja
od ljubavi
na vreme da naučiš da bežiš
mala moja
i da trčiš dok ti ne utrnu stopala
da sama nalaziš
ostrva
obale
obronke
neke blistavije budućnosti
one u kojoj ćeš biti
nezavisna.
pustiću ti ruku
još samo nekoliko
koraka po pesku
meksičkog zaliva
idemo zajedno
ti i ja
ti i mala ja
još samo par koraka
jer se ja ipak
još uvek bojim
da ostanem
sama.

mexican bay.

Beli pesak
Plavo more
Neki kaktus
oslobođen od saksije
Dete za ruku
Bose noge
ili u belim starkama
ako je prevruće
Pamučna
bela
prozračna
haljina do kolena
osmeh u uglu usana
trčanje u prazno
smejanje
i čuvanje kornjača.

La Paz.

noćni voz.

Između recepata
argentinske i potrugalske
kuhinje
druge kafe
koncerta Masima
jednog ćebeta
otečenih kapaka
i kućne haljine
mislim na naš
doručak na terasi
na lenji junski
beogradski razgovor
u šest sati ujutru
posle neprospavane
noći
jedna cigareta
ugašena u pikslu
belu sa školjkama
koju sam ponela sa sobom
iz prošlog života
i tvoj pospani osmeh
dok ti brojim mladeže
i teram te da ostanemo
još malo
sinhronizovano disanje
spavanje na terasi
kada smo sklupčani
i neki Arsen Dedić u
pozadini
dok autobus broj 26 prolazi
našom ulicom...

a udaja.

Mama dala si mi ti
I suknju
I haljinu
I kuvar
I kecelju
I naprstak
I kisobran
Samo mi nisi dala
Mama
Moja draga
Jedne stikle
I crne najlonke
Pa da mogu da se udam.

devojko mala.

A ti kako si ti gubila nevinost
Mene su skoro silovali
Gledam u rupu od plafona
Čekam kad će kraj
Curi mi krv niz nogu
Žmurim
A onda ginekolog kaže
To je normalno
Šta ti dečko radi
Ja kažem studira
Ona pita koji prosek
Ja kažem devet nula
Ona kaže
Za muža
Ja se ne sećam
Pijana sam bila
Jedino možeš tako
Onda ne boli
Udri brigu na veselje
Kaže ujna
Dok još možeš da se tucaš
Ovde menopauza nastupa
Pre pedesete
A ljudi se od četrdesete ne tucaju
Prave se ne treba im
Ali zato im je desna ruka
Bolji prijatelj od kuma

Ja mislim ujna
Znas koliko košta
Ubijanje deteta
U prednatalnom periodu
817 dinara
Za te pare
Možeš tri put
Da se napiješ i otrezniš