Imagine.

Slično je ovako
počinjalo
pre dvadeset godina
Prvo komešanja
onda neredi
ulice i stadioni
a onda se više nije znalo
ko će protiv koga
i čitav taj stadijum
besnih pasa
odužio se
kao gladna godina.
Preko dana
ne mislim
nemam kad
i bolje bi bilo
da televizor ne palim.
Onda me samo tresne
negde između plate
i popijene kafe
novih stvari koje
pišem
da nam slede nova
nasilja
ratovi
mučenja
i pitam se
dokle.
Jednostavno
nije fer.
Dvadeset tri
u vetar.
Dvadeset tri
i ako si bez
avionske karte
i torbe
onda si bez života.
Sutra će tući moje
moju mamu na pijaci
mog tatu u prevozu
moje prijatelje u parku
moje komšije u šetnji.
Nije me briga ni za posledice
ni za uzroke
hajde samo da prestane
ovaj horor film
i da ljudi konačno krenu
da se raduju
prvoj jutarnjoj kafi.

never too old for r'n'r.

Dao si mi ringišpil
tvoj ringišpil
u mračnoj ulici
kojom ne prolaze automobili.
Dao si mi ceo luna park
jer misliš da zaslužujem
a ja nisam sigurna
još sam balava
i ne znam šta hoću.
Dao si mi ringišpil
mnogo se brzo okreće
razumeš me
kad ti kukam preko telefona
pospana u jedan ujutru
ili kad se ponašam kao
potpuni kreten
kad sam glasna
ili kad plačem pa se
smejem
razumeš i kad ostavim
pola litra rozea na parketu
pored kreveta
sa prepunom pikslom
pa kad kažem da je lepo jutro
i da je kao kadar iz nekog
Vendersovog filma.
Razumeš i kad ne spavam
tri noći zaredom
pa te gledam kako spavaš
sakrivena u ćebe
sklupčana
u tvojoj majici
koja mi je prevelika.
Razumeš razbijene čaše
i staklo svuda
naslanjanje na šank
i ljubljenje nad sudoperom.
Sve razumeš
i kad se uspavam
pa histerično trčim
niz stepenice
u letu vezujući kosu
u neurednu punđu.

Dao si mi ringišpil
i čvrsto držanje za ruku
jer sam uplašena
da se ringišpil vrti
prebrzo.

this modern love.

Imam nove cipele u kutiji
i nove minđuše u torbi
nove čarape na stopalima
i porodicu sa kojom gledam
Arsenov koncert.
Imam jednu paklu cigareta
u desnom džepu kaputa
i jednu kartu za prevoz
neotkucanu.
Imam i jednu strast
nemoguću
tikvice iz " Manježa "
i hladno pivo.
Imam i jedan voz
brzi koji ce da me odvede
odavde
i jedno ćebe što ću sigurno
poneti.
Imam sve
sve što mi treba
samo nemam mene
i tebe.

time out.

Igramo se odavno
nikada nismo ni prestajali
u sinhronizovanim uspesima
koji nam služe samo za
sujetu
i dokazivanje ko je bolji.
Igramo se
bez pravila
bez smisla
ne postoji čak ni sudija
da odsvira kraj.
Igramo se
nema emocija
to je za slabiće
za neke druge
neuspešnije ljude.
Igramo se
teren nam se još nije izlizao
dresove nismo promenili
igramo za timove
večite rivale
i biće neizvesno do samog kraja.
Pobediću te
sigurno
samo da naučim
da mi se ne odsecaju noge
ispod stola
i da ne provlačim ruku kroz kosu
da bi naglasila da sam žena.

smrznute novine.

Duboko udahni vazduh mala
trebaće ti za trčanje
ulicama donjeg Dorćola.
Pazi mala da ti nešto ne ispadne
iz tih velikih džepova
u kojima sve svoje snove nosiš.
Mala
nemoj sporo da hodaš
samo krupni koraci se računaju.
Duboko udahni
zgužvaj i baci te stare novine
od 5.10.2000.
tvoja je revolucija počela
deset godina kasnije
u autu po kome pada kiša
pljušti
a tebi se stopala odlepljuju
od zemlje i letiš
postapokaliptičnim kaubojskim
velegradom
po kome pljuju ljudi
koji su mu nekad bili ljubavnici
i koji su ga ostavili da se kurva
sa najgorim šljamom.
Mala nikad se ne odriči
histeričnog smeha
na mestu gde radi jedan dečko
već devet godina
i gde svira pesma " Love - fool ".
Nikada se ne odriči nadljudske snage
tvojih minijaturnih šaka
da lupe o sto i kažu
šta misle.
Nikada se ne odriči
poligona za kreativni dremež
u koji padaš u ranu jesen.
Mala
duboko udahni
kupi jednu korpu od slame
pa u nju lepo stavi
sve te smrznute revolucije
u smrznutim novinama.
Dobar je to poklon
za ove koji su izdali
Beograd.

nedelja.

Ti teški udari depresije
nedeljom popodne
koji dugo nisu dolazili
dugo
sa ćebetom ispod koga se sakrivam
jer negde znam
da sama neke stvari ne mogu
da rešim.
Svest o trenutnosti
pa onda svest o vremenu
i godinama
koje kao da je neko
spakovao u kofer i odneo
zajedno sa video kasetom filma
" Moje pesme, moji snovi ".
Spavam
a ne bi trebalo
jer je nemoguće
rešiti stvari u snu
makar još uvek.
Hvatam je za ruku
preko skajpa
nedostaje
more i ona
i neko možda bezbrižnije vreme
kada smo jele tulumbe
i pile limunadu u poslastičarnici
" Lion "
slušale Olivera
i " Imala je lijepu rupicu na bradi "
sa horskim pevanjem
Nije bila osobito lijepa
ali nije bila kao druge ...
Držim je za ruku
preko skajpa
i svašta bih joj rekla
a ne mogu
jer to su samo moji problemi
uvijeni u omote
belgijske čokolade
i slike na balkonu
Jugoslovenskog Dramskog pozorišta.

plakanje i smejanje.

Kupio mi je tata ružu
a sestra mi je poslala
fotogafiju nekog jela
što je kuvala.
Subota je
otekla sam i umorna
plačem i smejem se
u filmu o pariskoj
kinoteci.
Ja postojim sa nekim
i život me namešta
pazi
mazi
gazi
na snazi su emocije
pretanke za uhvatiti rukom
ali dovoljne da se sakriju pod ćebe
u romboidnoj sobi
na parketu
u uglu
sa razbijenim čašama
što slučajno
što namerno
sa pikslom i vinom pored kreveta
sa trčanjem niz stepenice
sa uspavljivanjem
sa revolucijom koja počinje u krevetu
i pevanjem u polu tonu.
Moja saksija na prozoru
i moj prozor na stopalima
kroz koji se vide
igračke sakrivene u podu
ringišil na terasi
za neku komšijsku decu
avionska karta za otići
morska voda u tegli
za spas
sve to ne može da čeka
da krene samo od sebe
niz neku vračarsku ulicu.


" ... Poćićemo izvan grada
Zavesa od kiše pada
Nema ovde ničega za nas... "

/ Arsen Dedić - " Milena " /