smrznute novine.

Duboko udahni vazduh mala
trebaće ti za trčanje
ulicama donjeg Dorćola.
Pazi mala da ti nešto ne ispadne
iz tih velikih džepova
u kojima sve svoje snove nosiš.
Mala
nemoj sporo da hodaš
samo krupni koraci se računaju.
Duboko udahni
zgužvaj i baci te stare novine
od 5.10.2000.
tvoja je revolucija počela
deset godina kasnije
u autu po kome pada kiša
pljušti
a tebi se stopala odlepljuju
od zemlje i letiš
postapokaliptičnim kaubojskim
velegradom
po kome pljuju ljudi
koji su mu nekad bili ljubavnici
i koji su ga ostavili da se kurva
sa najgorim šljamom.
Mala nikad se ne odriči
histeričnog smeha
na mestu gde radi jedan dečko
već devet godina
i gde svira pesma " Love - fool ".
Nikada se ne odriči nadljudske snage
tvojih minijaturnih šaka
da lupe o sto i kažu
šta misle.
Nikada se ne odriči
poligona za kreativni dremež
u koji padaš u ranu jesen.
Mala
duboko udahni
kupi jednu korpu od slame
pa u nju lepo stavi
sve te smrznute revolucije
u smrznutim novinama.
Dobar je to poklon
za ove koji su izdali
Beograd.

nedelja.

Ti teški udari depresije
nedeljom popodne
koji dugo nisu dolazili
dugo
sa ćebetom ispod koga se sakrivam
jer negde znam
da sama neke stvari ne mogu
da rešim.
Svest o trenutnosti
pa onda svest o vremenu
i godinama
koje kao da je neko
spakovao u kofer i odneo
zajedno sa video kasetom filma
" Moje pesme, moji snovi ".
Spavam
a ne bi trebalo
jer je nemoguće
rešiti stvari u snu
makar još uvek.
Hvatam je za ruku
preko skajpa
nedostaje
more i ona
i neko možda bezbrižnije vreme
kada smo jele tulumbe
i pile limunadu u poslastičarnici
" Lion "
slušale Olivera
i " Imala je lijepu rupicu na bradi "
sa horskim pevanjem
Nije bila osobito lijepa
ali nije bila kao druge ...
Držim je za ruku
preko skajpa
i svašta bih joj rekla
a ne mogu
jer to su samo moji problemi
uvijeni u omote
belgijske čokolade
i slike na balkonu
Jugoslovenskog Dramskog pozorišta.

plakanje i smejanje.

Kupio mi je tata ružu
a sestra mi je poslala
fotogafiju nekog jela
što je kuvala.
Subota je
otekla sam i umorna
plačem i smejem se
u filmu o pariskoj
kinoteci.
Ja postojim sa nekim
i život me namešta
pazi
mazi
gazi
na snazi su emocije
pretanke za uhvatiti rukom
ali dovoljne da se sakriju pod ćebe
u romboidnoj sobi
na parketu
u uglu
sa razbijenim čašama
što slučajno
što namerno
sa pikslom i vinom pored kreveta
sa trčanjem niz stepenice
sa uspavljivanjem
sa revolucijom koja počinje u krevetu
i pevanjem u polu tonu.
Moja saksija na prozoru
i moj prozor na stopalima
kroz koji se vide
igračke sakrivene u podu
ringišil na terasi
za neku komšijsku decu
avionska karta za otići
morska voda u tegli
za spas
sve to ne može da čeka
da krene samo od sebe
niz neku vračarsku ulicu.


" ... Poćićemo izvan grada
Zavesa od kiše pada
Nema ovde ničega za nas... "

/ Arsen Dedić - " Milena " /

takonekako.

klupa
i kao sedimo
a treba mi jastuk
za moju kičmu
koja boli
i kao sve je u redu
jedemo
i pričamo
jedemo
pa ćutimo
svetli
ljubičasto neonsko
svetlo
ja se pravim
da me ne boli ništa.
volim što u svetogorskoj
nema uličnog svetla
da se ne vidi
koliko sam umorna
i koliko sam
napeta.
sedimo
ćutimo
život gazimo
malo
i on gazi nas
šetamo
radimo
kladimo se
na konje koji će izgubiti
ali se ipak kladimo
ne odustajemo
to je za kukavice
to je za begunce
mi smo kauboji
francuski tajni agenti
stavljamo naočare
i odlazimo u noć.

zemlja čuda.

juče u nekom usputnoj šetnji gradom
prođem pored platoa
a tamo kapija od bilja
kao u alisi
i čuje se neka gitara
pomešana sa vetrom.
prepoznajem
wish you were here
pink floyd.

jedino što posle može da se uradi
je odlazak na kej
i šetnja
do 3 ujutru.


" How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls
Swimming in a fish bowl,
Year after year,
Running over the same old ground.
What have we found
The same old fears.
Wish you were here. "

brodovi koji odlaze.

Kažem mu
da sve ovo zajedno
nije za mene
da Beograd nije moj grad
i da to znam odavno
samo sam sad još
jednom
stavila krstić
u kućicu
odlaska.
On ipak ne odustaje
od ovog grada
zbog neke žene u koju
je zaljubljen.
Ja kažem meni treba
Pariz,Berlin
ili Lisabon
možda neki brod
da prestanem da se plašim
da porastem
budem svoja
i slobodna.
On kaže
najgore je kad se plašiš
treba da odeš tamo
gde miriše novi život.
I kaže mi velika si
veća od mnogih onih
koji misle da su veliki.
Ja se nasmejem
u prolazu
pod suncem
zapalim jos jednu cigaretu
i ubedim sebe
da će proći
i ovaj dan.

Ona je jedan od mojih diskretnih heroja.

" Pa ti mi postaješ prava zaposlena devojka koja zna šta hoće,rafiniranog ukusa za garderobu,hranu pa i za muškarce. "

- Svetlana Ivanišević, uspešni matematičar,divna majka,žena od stila.