u malom stanu
sa cvetnim tapetama i buketom cveća
u vazi na prozoru
čekam da dođe.
stan je na vračaru
cveće sam kupila od prodavca
u donjem dorćolu
što skoro pa uvek
ima roze ruže
sa kratkom drškom.

nadam se da neće kasniti.

vezala sam satensku mašnu u kosu.
popravila suknju.
otvorila prozor
i shvatila -
dišem teško
od nestrpljenja.

neka mnogo daleka obala.

jutro na obali
kao ti i ja
kaže
štulić.

daleko smo mi
od tog jutra
na obali.

kad porastem biću...

mama mama
hoću da budem liv tajler
kad porastem
i hoću da budem u spotu nekom
rokenrol
crazyyyyyy I go crazyyyyyyyy
i onda odem na razmenu diskova
u skc
i imam džemper crveni štrikani
i belu košulju i
11 godina
letujem u sutomoru
i jedem šolja-šolja kolač
ali sam skupila pare
za aerosmith best of
imam 11 godina
i znam da moram da imam taj disk
mama mama je l ću ja da budem
u nekom rokenrol spotu
kad porastem
i onda jako žmurim da boli
i sanjam rokenrol koncerte
na velikim binama.
mama mama hoćeš da mi sašiješ
suknju novu ovakvu
i na repeat
cryin i crazy
dok ležim na krevetu
i smejem se
mama mama hoću li ja biti
rokenrol zvezda ?
a mama stoji u dovrtaku
i briše ruke o kecelju
i kaže da dođem na ručak.

makarska.

kaže mi kako si lepa
naučila sam da šminkam
crne podočnjake
i kaže mi blago
onom ko tebe bude oženio
to mi dođe kao da me trola
udarila
ona što ide ulicom ispod
28 i 40.
onda idem pešaka kući
i glava mi onako prazna i teška
treba mi da provučem
još nekoliko puta
kreditnu karticu
da bih se oporavila
ali radnje više ne rade.
Možda je ipak gotovo sa
produženim tinedjžerskim stažom
i teško je navići se
na odgovornost samo moju
na platu samo moju.
navikavam se da
novac menja emocije
i emocije menjaju novac
u nekom brzom hodu
kao da se takmiče.
onda ako ne viđaš ljude
budeš sirota mala devojčica
sa kreditnom karticom
otkrivaš restorane
a i dalje se plašiš
gluposti
bolesti
tragičnosti
zaludnosti
trenutaka samoće
provedenih u hodu
na potezu Zeleni venac - Beograđanka
sa jednom hladnom limenkom
koka kole.
i dalje se plašiš
ali se pojavio osećaj moći
kao onda kad si bosa trčala plažom
sa flašom vina
i mislila da je taj brod koji dolazi
brod u kome je on
i doći će po tebe.

baštovan.

peglam tati
svetlo žutu majicu
sa kragnicom
došla sam sa posla
i možda bih
da sednem u baštu
manježa
i popijem čaj
kao i uvek
skuvala sam ručak
sebi i mami
i lepo miriše
peglam mu rukave
a to ne znam
ni kad sam naučila
bole me stopala
ali se smejem
mirno je
i trudim se
da osetim kako pada noć
na zvezdaru
i zalijem cveće
na terasi.

poplava.

emotivna
fizička
psihička
psihotična
bukvalna
poplava
u mojoj pretrpanoj
zvezdarskoj sobi
maloj premaloj
za sve stvari
koje treba u nju da stanu
moje potpalublje
vetrovito
pljuskovito
sunčano
skrovište
od stvarnosti
za maštanje
za mirovanje
za hodanje
za filmove
o hodanju uskim
ulicama primorskih gradova
i lisabonskim restoranima
skrovište za fado
i dve litre belog vina
jedne subote uveče
pune i prazne
u isto vreme
smešne i tužne
subote za ležanje
subote za putovanje
do plavog velikog meseca
u kaputu
i naočarama
i onda opet
nazad u moje malo skrovište
jer znam da će ipak
svanuti.

bojica je napisala pesmu o meni.

bajaga kaze
da
marlena
ima rokenrol
u nogama.

kazem da joj
marli
savrsheno pristaje.
podsjeca me
na one zene
sa dugom talasastom kosom
frizurom,
kakve se danas vishe ne nose.
i onim,
maslinastim mantilom.
za kishu
i naocharima za sunce
koje zaklanjaju pola lica
i jarko crvenim ruzom za usne.
cigareta kao neizostavan detalj
i svi su ludi za njom
a ona
svoje srce krije
u kozi krokodila.