stopala.

mislila sam da sam zgazila
na našu zajedničku sreću
onda
kad smo se sunčali na plaži
onda pre dva leta
ili onda kad je padao sneg
a ja se ljuljala
na ljuljašci
zarđaloj
i smejala se naglas.
ja uvek mislim da je kraj
jer volim krajeve
i zaključke pa onda nove početke.
sada nije kraj.
sada smo nanizali
još jedan problem
ti i ja.

samo
ti nemaš beg.
tebi nikada nije trebao
jer si obema stopalima
stajao na zemlji.
ti nisi bos
ja jesam.
i mnogo se bojim
jer nikad nisam umela da se ponašam
i nikad nisam umela da kažem šta treba.
uvek si ti mene vukao
nosio
na krkačama
a pre tebe
su me nosile mama i sestra.
ja sam uvek bila
mala velika devojka
mnogo labilna
i mnogo tužna.

i sećam se sad
a ne znam zašto
jer je glupo
i nema smisla
kako sam ja bila jedna od onih
učenika u gimnaziji
koja dok izlazi na tablu
misli na to kako pada u nesvest
jer nikada nije dovoljno spremna.


i mislim kako sam jaka za druge stvari.
za
kuvanje
peglanje
pranje
dranje
plakanje
smejanje
tešenje
napijanje
preboljevanje
a nisam
za tebe i mene
jer se samo pitam
kad će nešto lepo da nam se desi
i jebo te
kad ću ja biti normalna
kao neka apsolventkinja ekonomije
sa malom kućicom u cveću
i bebom od dva meseca u stomaku
a da i sama ne zna.