jutro.

i počinje jutro
negde između
čarli parkera i
džoni li
hukera
on se smeje
stavlja za kafu
dok se iz masnog papira
dimi burek sa sirom
ja ne pijem sa vama
bluzerima asfalta
kaže
oni tebe
mala
uče da budeš muškarčina
i da ti jutro bude u
tri popodne
ja ne pijem sa vama
koji ste se rodili
da vaša bude zadnja
za stolom
kaže
i kreće da svira
usnu harmoniku
naše predgrađe je na
zapadu beograda
potežem pištolj
nikad bez razloga
vrata kafane otvaram
nogom
naučila sam kako se
čuvaju barikade
naučila sam kako se čuvaju
braća po iskrenosti
između čarli parkera
i džoni li hukera
on pali cigaru
dok ja jedem burek
naručićemo

jedan burbon
jedan skoč i
jedno pivo

naručićemo sve to
jednog jutra
u tri popodne
dok se spremam da potegnem
pištolj
na zapadu beograda.


Hvala, Ratker.

seča vena.

ja sve moje vene
sečem
uzduž pa
popreko
za nju i mene
zajedno
jednu kuću na otoku
klape sa kasetofona
bevandu
i brancima na gradelama
decu koja trče po rivi
i riblju pijacu

sve ostale želje
su jedan ego
i to na štulama.

lutanje.

zvala sam ga
da mu kažem da sam
pala
i da mi krvavi lakat
pa kako si pala
pita
ja kažem trčala po stradunu
bosa
i niz stepenice
on kaže
čuvaj se
ne mogu za pet minuta
da dođem tamo da te
spasim.

beri,čak.

" Žene su podložne krajnostima; bolje su ili gore od muškaraca. " ( " O ženama ", Jean de la Bruyere )


čitam virdžiniju
i slušam smitse
neću još da se ubijem
neću nikad
u stvari
volim da jedem mladi sir
trčim niz nizbrdicu
i pijem kuvano vino
čitam virdžiniju
i slušam smitse
nešto se nadam
da će konačno
novembar da ode
da me niko neće pitati
gde ću za novu godinu
da me niko neće pitati
ništa
pod milim bogom
jer nikome zaista nije stalo
znam to čini mi se najbolje
sad
čitam virdžiniju
i slušam smitse
mrzim što samo smotana
tako
što sam asocijalna
tako
što ne umem
ništa
i što mrzim da izlazim
iz sobe
stana
zgrade
mrzim i uvek se nečeg bojim
slušam smitse
i čitam virdžiniju
dok
I WAS BORN UNDER THE BAD SIGN
sreće
TOBOCCO ROAD
u mojoj glavi
tučem sopstvenu
beskrajnu
razdiruću
usamljenost
jer drugačije ne umem
da postojim
I WAS BORN UNDER THE BAD SIGN
sreće
TOBACCO ROAD
i što su mrtvi duhom
svi
i što ne mogu ni sa kim
da pričam
bez da se dokazujem
što niko nema hrabrosti
a mi koji imamo
nama se smeju

TOBACCO ROAD

pevam na mikrofon
dim je i miriše na
hladno
podižem kragnu kaputa
i gazim dalje

I WAS BORN UNDER THE BAD SIGN

kroše
aperkat
nokaut

ja nosim plavu haljinu
slušam te predivne glasove
muškaraca koji deluju
hrabro
u mojoj glavi
sreću se samo hrabri
kukavica više nema
sreću se samo hrabri
i ne postoje ovi što
čitaju virdžiniju i
slušaju smitse.

*

za istim stolom sedimo
solomon burke
albert king
buddy guy
b.b.king
i ja
sedimo i pijemo
rakiju
nije amerika
nego beograd
stanična kafana
konobarica u borosanama
zima
ko zna koje godine
sedimo i pijemo rakiju


asfaltni bluz.

otok.

pevam ja juče otok
sa mare
na mikrofon
kao prava
pevam a momci sviraju
u ledenom bigzu
pevam i mislim na tebe
kako ploviš
severnim morima
a ja sam postala šlager pevačica
imam frizuru
k'o bisera veletanlić
i haljinu na cvetove
imam i orkestar
neki
jednog zgodnog na saksofonu
što me časti dupli vinjak u kafani.
pevam ja juče otok
od rundeka darka
pevam u ledenom beogradu
gde svi samo misle na svoje dupe
smrdljivo
pevam i smejem se svima njima
u lice.

za ove u bundama.

nije ovo za mene
već za ove što umeju
da poziraju dok se slikaju
za ove što umeju
noge da prekrste
ja ne umem ništa od toga
ni da hodam u štiklama
ne umem
ni da se smejem zavodljivo
ne umem
ni da gledam ispod oka
ne umem
nije ovo za mene
već za ove što mogu da budu
zle kad treba
i da podmeću nogu kad treba
ja ne umem i da hoću
lepo me vaspitali
dobar dan
doviđenja
ustajem u prevozu
jesam nekad kao dečak
umem i da podrignem
ali noge da prekstim
NE UMEM
utrnu mi i osećam se kao kurvetina
jesam nekad kao dečak
pljunem žvaku u dalj
i dreknem na utakmici
ali se makar ne osećam
kao da se jebem za pare.

nas dve.

imaš dve neprilagođene
jednu u njujorku
drugu na klupi
u parku
što je đubretar budi
imaš jednu na koledžu
što će kapu da baci u vis
i svi će da budu
ponosni
i jednu što ne ume ništa
sem da čuva decu i ručak da
skuva
imaš jednu što je velika
i jednu što je mala
ova što je velika
ta gazi život
jebe svima sve po spisku
da prostite
ova šta je mala
ta samo cmizdri
i mazi mačke
imaš dve neprilagođene
neće se te udati
kako valja
ko bi veliku ženu
što gazi
a ko malu
što plače
imaš dve neprilagođene
ali su srećne
boga ti poljubim.