ruzne reci.

ne ispadni picka
ostani do kasno
ostani dugo
ne ispadni picka
i dodji sad
da slusamo
buddy guya
i pijemo pivo
i smejemo se.

stanica.

navijaj ti
ja necu
i nikada nisam
moje su ulice siroke
kao avionske piste
navijaj
pa cemo onda da vodimo
glupe razgovore
sa pitanjem kako sam
u 4 ujutru.
znas kako sam
imam izdepilirane ruke
jela sam u omiljenom restoranu
kusta mi je potpisao knjigu
nosim lepu crnu majicu
i crvenu pionirsku
maramu
sa anom idem za ruku
eto tako sam
lepo sam
popila sam flasu kisele vode
na zurci
i pricala o plesu
eto svoja sam
srecna
i mirna.
navijaj ti
i neka su nam se putevi razisli
ja sam te pratila na aerodrom
i pila sa tobom
nekad ti mene nosis kuci
nekad ja tebe
znao si kome sam
pesme pisala
ko me povredio
cija sam bila devojcica
nalazili smo se na drugim
meridijanima
i tad nam je bilo dobro
i uvek sam bila tu
i onda kad si dosao
kod mene na kafu
ujutru da pricamo
i onda kad si mi sve rekao
o bendu
pa ja pisala dramu o tome
i bila sam tu
na terasi sa cvecem
u kuhinji da otvaram pivo
cuje se zvuk
na vratima
udjes i ostavis odmah
jaknu.

lako se stvari zaboravljaju
uvek je neko drugi kriv
lako se stvari zaboravljaju
i ostane prazno
rupa
jama
down in a hole
kop
mrak
eto to ostane
i onda se samo ode kuci
u razlicitim pravcima
i tad
se nasmejem
i shavatim...

kao da se nista nikada
od svega sto sam mislila
da je bilo vazno nije
desilo.

korporativna.

Ne znas gde pijem
gde spavam
gde idem
Ne znas gde mi je
glava
znas koga ljubim
znas kakvu kajganu pravim
i znas kako se
svega bojim
pitas se kako
mogu toliko piva da popijem
pitas se i kako
mogu toliko da volim
a jos se i pitas
sto sam toliko
luda
pokidana
svoja
a najbolja i najodgovornija
kad radim
jebi ga
mora malo ovaj mozak
da se odmori.
i jedva cekam
da stojim bosa
na plazi
u beloj pamucnoj haljinu
i belim ruzicama u kosi
a da ti stojis
pored mene
pa da se smejemo
onda kad smo pravo iz kafane
isle na posao.

stay around a little longer.

ona spava u basti
na stolici
ispruzenih nogu
zmirka
onda jede toplu
cokoladu
crnu
slusa francuske sansone
sa vezanom crvenom
maramom oko vrata

mozda ce posle da se proseta
pospana bosonoga devojcica.

Beli,beli svet.

Mrzim filmske i pozorisne premijere.Neprijatno mi je na njima, ne osecam se normalno, osecam se kao da sve to mora da mi se svidja, da moram da budem lepa i sto ostalih usranih formalnosti, koje prezirem.DKC i Festival autorskog filma shvatam beskrajno licno.Idem sama, idem sa ljudima sa kojima ne moram da razgovaram posle filma, idem u 10 ujutru, idem kasno uvece.
Sreda,pola 11, DKC. Realno imala sam neverovatan strah. Valjda, zato sto film toliko dugo ocekujem. I valjda zato sto taj trojac - Milena,Oleg,Boris - kao da je spoj onoga sto ja mislim da je prava balkanska umetnost.

Ovaj blog, zapravo ima veze i sa onim sta je Oleg Novkovic rekao pre filma.A to je da mu pridjemo u gradu i kazemo mu sta mislimo o filmu. Posto apsolutno u zivotu ne bih smela to da uradim, ovo je moj nacin. Dakle... Beli,beli svet je nesto najneznije i najsurovije sto sam gledala, najtananije, najemotivnije i pre svega duboko iskren i sa ljubavlju uradjen film.I taj film je za nas, hrabre. Koji se ne bojimo pokazivanja emocija. Taj film je za nas koji ne ukalupljujemo zivot, vec se provlacimo kroz njega. I najvaznije od svega - to je film koji ima dusu, prokletu,balkansku,ali ne onu banalnu, vec esencijalnu, to smo mi, koji pijemo,lomimo,volimo,propadamo, cekajuci da dodju neki bolji dani.

I nemam apsolutno nista drugo da napisem sem da odete u bioskop.Svi vi koji volite nekog,koji se voleli nekog,koji cete voleti nekog.I svi vi koji shvatate gde zivite.I svi vi koji se bojite, a hocete taj strah da pobedite.

naša.

kupi mi pečeno kestenje
baš me briga šta će da mi kažu
u parku
za crne ruke
pa opraćemo ruke
ne brini
hoćeš da me vodiš
na vrtešku
i na autiće
pa hoću kad se
bojiš panorame
biću ja jednom hrabra
naravno da ćeš biti
kupi mi pečeno kestenje
hoću
stani da ti vežem pertlu
saplešćeš se
što se smeješ
pa lepa si
ti mi mama uvek kažeš
da sam lepa
pa zato što jesi.


i onda me uhvati malom
rukom
za moju malo veću
ruku
pa počnemo da trčimo
niz padinu i puštamo zmaja
a on ne leti baš lako
pa se ona namršti
i kaže
mama, više volim balone.

She's tired of problems that you caused her mind.

/... So Gloria steps out from the prison
Gloria's no longer the wasted disco girl
you've been dreaming about
Gloria alone now forever Gloria away in
the air now
Gloria she's no longer your slave ... /

prvi beogradski sneg
mokar i ružan
odmah se topi
jedan veliki kišobran
smrznute šake
i osmeh u prolazu
festival autorskog filma
i nedolasci kući
sarma i topao hleb
nešto pre ponoći
spavanje na leđima
termos i u njemu
čaj od kamilice
stari radio
i pesma Nade Knežević
socijalistička peć
upaljena na jedan
kraj decembra
dan posle dana
republike
soba miriše na
osveživač od lavande
a ja se osećam
baš kao taj osveživač -

veštački.