hrabri heroji sudbinu gaze.

Jeleni

Smejemo se u njenoj kuhinji
Jednog prvog januara
jedemo pečenje i rusku salatu
u cvetnim suknjama sa Bulevara
hleb nam pucka pod prstima
dok zvuk prvih autobusa
prolazi ulicom Maksima Gorkog
Smejemo se mi
imamo sve na ovom svetu
deca trudbeničkih porodica
u kojima se vikendom kuva
nešto jako lepo od čega miriše cela zgrada.
Smejemo se na parketu njene
novobeogradske sobe
sa velikim prozorima
ja pričam kako se neću udati
i kako ću da imam vanbračno dete
onda ona kaže da moramo da pravimo
devojačko veče
pa se zagrlimo i
pod teretom ispreplitanih ruku
mojih i njenih
slažu se slike
slobode
za koju smo se borile
bez predaha
ludosti
koja nas je spašavala
ljubavi
koju smo osećale i
bez zadrške davale
to
kako naš život nikada nije imao
trofejni karakter
čak i u vremenima najvećih uspeha
koji su za nekog mali
a nama su bili ceo svet.
Radničko poreklo
roditelja sa prosečnim platama
intelektualaca koji se nisu prodali
a mogli su
i pušenja domaćih cigara
omiljenog filtera 57
kad nismo imale ni za užinu.
Pozajmljivanja garderobe
u WCu
Šeste Beogradske gimnazije
svakog petka.
A uvek smo radile šta smo htele
i kad smo htele
bežale od stvarnosti sivog Beograda
u nova jutra koja su nekad menjala sve
radikalno odbijajući forme.
Menjale smo i bile promenjene
ne zaboravljajući kakav je ukus
vina u parku kod SKC - a
što nikada nismo polagale račune
sem jedna drugoj ponekad
u jutarnjim autobusima.
I znam
biće još i bolnije
kada se odgovornost života sruši na glavu
kada više ne budemo imale kud
ali nešto mi govori
da ćemo da zajebemo i tu odgovornost
trčeći na keju jedna drugoj u susret.

Iza prozora su puške, iza pušaka su oči
Iza očiju su ruke, iza ruku kuca srce
Baby, ne boj se
Ja ću biti tu kraj tebe
Baby, ne boj se
Ja ću biti tu kraj tebe
Kad bude vrijeme za to
Kad bude vrijeme za to ...