петак, 29. април 2011.

todo sobre mi madre.



Yes, women are stronger than us. They face more directly the problems that confront them, and for that reason they are much more spectacular to talk about. I don't know why I am more interested in women, because I don't go to any psychiatrists, and I don't want to know why.

Pedro Almodovar


na pitanje zašto voli almodovarove filmove
lenka je odgovorila da ne zna sa sigurnošću.
na pitanje zašto plače tako često
lenka je odgovorila da to njen svet čini potpunim.
na pitanje koji je njen omiljeni film pedra almodovara
lenka je odgovorila visoke potpetice i sve o mojoj majci.
na pitanje zašto baš ti filmovi
lenka se nasmešila i zamislila da se druži sa muškarcima koji su žene
i ženama koji su muškarci.

Y de noche, por la noche,
por no sentirt solo
recordarás
nuestros días felices,
recordarás el sabor de mis besos
y entenderás
en un solo momento
qué significa
un año de amor.

понедељак, 25. април 2011.

Le dernier métro.



Il m'a fait mal.

Aujourd'hui, je voulais juste aller à la Cinémathèque.


Karmin crveni i crvene rukavice
film sa Katrin Denev
" Poslednji metro "
Fransoa Trifo
i sunčan dan
cigareta bez muštikle
i cipele bez štikle
ruka bez druge ruke
moja u njegovoj
ili
njegova u mojoj
rastajanje na uglu
u snovima
monmartr
per lašez
beretka i vino
u životu
sama u tramvaju
sa mirisom belih zemički
hleba od jutros
i kafe od malopre
onda večera
sir i masline
čekanje drugog filma
onom u kom Džoni Dep
dođe po Žilijet Binoš
čekanje lepog
poznatog
nežnog
uspavljivanja
pod ćebetom
u rano veče
uspavljivanja u kome
gusari muškarci
dolaze po
lepe
slobodne
žene
koje prodaju čokoladu
i snova u kojima
nosim lakovane cipele
sa štiklom
crveni karmin
i uvijenu kosu
na spolja
dok čekam poslednji metro
do našeg pariskog potkrovlja.


In love, women are professionals, men are amateurs. -
Francois Truffaut

The film of tomorrow will be an act of love. -
Francois Truffaut

субота, 23. април 2011.

Jela&Sara duo slem na tri, četiri, sad


[15:02:48] Sara Radojkovic : moramo da napišemo duo slem

[15:02:52] Sara Radojkovic : sad o tim lalama

[15:02:55] Sara Radojkovic : :)

[15:03:29] Sara Radojkovic : neki kraći

[15:04:03] Jovanka cvetic: ajde



Roze ili crvene

kod Ciganke na Kaleniću

do juče

a sad

miriše pasulj kuvani

od nekud

ja sedim na stanici

i one čine da je Beograd Beč

ili logičnije Amsterdam.



Malo, zaista malo

mu treba da procveta,

April, Uskrs i neki dobri ljudi

koji sade cveće

i još bolji

koji ga ne čupaju.



A ovi što ga čupaju

pa malo svadbe

malo vrbice

malo groblja

neka čupaju bolje

loše navike iz svog života

kao stomakliju ispred dragstora

i partner u uglu usana.



Nije lako,

navići se na lepo

ne ovde

gde su šarene jedino

šipke u gsp-u.

Ali lako je

obećavam ti

da čuješ lalu kako peva

prateći tvoj korak

po ovom gradu

što će primiti i sve te

svadbe, bolnice,

crkve i groblja.



A udala se jedna mala

tamo kod Taša,

udala se i smejala se

e ta će da uvija sarmice

i da kuva pasulj

čorbast.



Budi pametan, i udahni

danas

miris pasulja, osmeha i lale

sa Taša, Trga ili Indije.

Budi pametan i ne čupaj cveće.



Kucni u drvo

što se još radujemo

lalama.

izgubljena na pijaci.




I'm all tuned in, I see all the programmes
I save coupons from packets of tea
I've got my giant hit discoteque album
I empty a bottle and I feel a bit free

The kids in the halls and the pipes in the walls
Make me noises for company
Long distance callers make long distance calls
And the silence makes me lonely


ti na banjičkoj
ja na kaleniću
ti sa tatom
ja sa tatom
ti kupuješ zelje
da uvijaš sarmice
ja kupujem đurđevak
pa onda žmurim
i to je moj bidermajer
i odjednom nosim dete u kenguru
i smeje mi se to dete
moje
ili kao da je moje.
žena koja prodaje cveće mi kaže
da sam lepa mama.
ti kažeš prodavcu da ti ne lomi
vlasac na pola.

tate nose one teže kese.
nas dve nosimo malo teže glave.

уторак, 19. април 2011.

dolazi ovamo.


If I leave here tomorrow
Would you still remember me?
For I must be traveling on, now
'Cause there's too many places
I've got to see

But, if I stayed here with you, girl
Things just couldn't be the same
'Cause I'm as free as a bird now
And this bird, you'll can not change
Oh, oh, oh, oh, oh


- Lynyrd Skynyrd " Free bird "

ne izgleda on tako nesrećno tu
ili se folira
kaže
a ja ipak mislim da nije ni važno
ti koji foliraju da su srećni
nisu deo mog sveta
nemoj biti pička
kaže
nikad nisi
bez obzira na to plakanje i smejanje
kad treba i kad ne treba
preseci to
emocije i lepe stvari
bilo je i biće
više ovih ružnih
a ti si nežna
i lepo se smeješ
sa ožiljkom na ustima
dok piješ limunadu
nisi ti za ružno
foliranje
gaženje
spoticanje
peglanje
tuđih
košulja
pantalona
problema
grešaka
nemoj, pusti to.
idi.
dođi ovamo.
otkud znam.
ne plači sad.
ne plači i ne pravi se
da nisi znala
drugo je kad kažeš
a drugo kad vidiš
znam ja to
ali nikad nije to bila
tvoja priča
sve je to tuđe
tuđe slike
tuđe priče
tuđi životi.
mi smo spremne za menjanje sveta
svaki dan
to je jako težak sport
u kome smo uvek
postavljale nedostižne rekorde.

*

Zlatni dan
kad si bila tu
svako jutro za stolom
podignutih nogu u fotelji
da ćutimo i pijemo kafu.
I isključiću se, obećavam.
Sjebaću ispite i bajbaj bejbi.
JA ODLAZIM.

*

Toliko više vrediš.
daj jelena završi taj jebeni fakultet i dolazi vamo
u devet minuta do jedan
jedne noći utorak na sredu
uz slova koja se ispisuju na ekranu
o tugi.
o ostavljanju.
o povređivanju.
za tim istim slovima
idu ona slova koja pobeđuju.
da komuniciramo bez reči.
da se razumemo i kad smo predaleko.
da imamo jedna drugu.
da gledamo stvari i ljude i mislimo da se držimo za ruke.

*

moraš doći ovde da se iživimo. ovo je najbolji grad na svetu.


*

samo pomisli kako si posebna
pomisli i nasmeši se
za sve one dane
koje ćemo provesti
same i svoje
od galapagosa do indije
sa životom ispred sebe
i neživotima ostavljenim
u mrakovima beogradskih kafana
nemoj da trošiš godine
lepo je osećati
ali potroše se godine
na ljude koji ne osećaju isto
i onda se samo zapitaš
sama u jedno jutro
dve hiljade i neke
gde si se zajebala.

*

mnogo imamo ispred sebe
i ti i ja
mnogo
ali prvi korak je najteži
PERHAPS FUCK OFF MIGHT BE TOO KIND
bolelo je
boli
boleće
kao mlečni zubi
kad se vade u domu zdravlja
kao kad se skida kapa za plivanje
i čupa kosu
boli ipak mnogo manje
kada imaš cilj.
da sam tu izašle bi u grad
pile i smejale se
bilo bi lakše
ovako
ti sama
ja sama
a nismo same.
zajebale kilometre.
tako male.

*

ali ništa nije kao pijanstvo sa tobom. zato baš mi nedostaješ. i moramo kuvati zajedno.

*

Metro.Berlin.Njujork.Krofne.Šarene.Perece.Pivo iz limenke.Hvala ti što postojiš.I što zbog tebe, nikad, ne mogu da potonem.

недеља, 17. април 2011.

idi ako mozes.




u toplim danima bicu dobro.
sa tudjim osmehom i cvecem na terasi.
sa ranim budjenjima da bih sto manje sanjala.
sa biserom veletanlic i prstima koji su utrnuli od pisanja.
zlatni dani za zlatne devojcice.
pitanja bez odgovora se osmehuju u vazduhu.
cekaju avione.
da ih odnesu.
ipak ih ja ne primecujem.


mama, a sta to znaci inspiracija ?
to znaci da nekog toliko volis, da zbog njega stalno cinis lepe stvari.

среда, 13. април 2011.

sitnice.

njegove ruke koje mirisu na sapun.
kisno jutro.
film crno/beli.

уторак, 12. април 2011.

bezbrizno.

zatvorio je vrata.
pre toga je uzeo poslednji gutljaj kafe
tog aprilskog dana.
osmehnuo se samozadovoljno.
namestio košulju.
otišao na posao.
mislio je na francuski doručak u beogradskom stanu.
na karirani stolnjak i jogurt.
mislio je na nju koja se blago osmehivala
dok je ljubio u stomak.
kupio je novine.
setio se kako ona voli miris olova na prstima.
mahnuo komšiji prekoputa.
rekao joj da ne kupuje voće.
on će kupiti u povratku sa posla.
lagano je silazio niz ulicu.
u prolazu,kupio je cveće.
u saksiji.

уторак, 05. април 2011.

povedi me sa sobom.


sedim i čekam
da realan život uđe na vrata
zamiriše na meki malboro
i kafu iz kofi šopa
na tursku
domaću
smo odavno zaboravili.
sedim i čekam
da mali život bez inteziteta
sedne pored mene na klupu
ponudi mi neki koncert
na koji mi se ni ne ide
ali se lepo smešim
i pravim se
da sam najsrećnija na svetu
prosto me sramota koliko se foliram
pred samom sobom.
neverovatno je kako mi nije neprijatno
jer nikad ja nisam bila ja
skoro nikad
sem u paralelnom životu kome
sada
mašem sa prozora voza
tu sam se smejala u jednom velikom odgledalu
tu sam spavala na jednom kauču
pokrivena
tu sam se survala na pod sa njim
tu sam teško disala
tu sam se jednog jutra najteže u životu
probudila
tu sam se bojala
tu sam ležala na parketu
tu sam čaše razbijala
tu sam jedino za sve ove male godine
osećala
volela
drhtala
i tu se više nikada neću vratiti
jer to nije moj život
to je tuđa kutija
životna i mala
sa nepoznatim ljudima koji ne znaju
da postojim takva ja
i takav on.
kad je koga i bilo briga za emocije ?
samo korpa sa odgovornostima
korpa u kojoj su poređani
računi
poneki izlazak sa prijateljima
i ručak u restoranu blizu kuće.
sedim i čekam
i nikako da dođe
taj moj realan život
da me odvede na hiljaditi put viđenu
žurku
u šetnju
u kojoj ćemo planirati
odlazak u bioskop ili na neku premijeru
na kojoj ću pogledom tražiti
ostatak paralelnog života
dok mi bretela haljine
spada na rame
i dok igram još jednu u nizu
suludih uloga u neživotu
umesto da ležim
zagrljena sa svojim paralelnim životom
koji će zaspati pre mene
a ja ću mu krišom ukrasti jastuk.

недеља, 03. април 2011.

postani julija.


boris kovač u nedeljno jutro
kafa i saksija na prozoru
filter 57 i bosa stopala
na plavom tepihu moje sobe
mom ličnom moru
dok između dva treptaja
vidim neku bolju budućnost.

петак, 01. април 2011.

jedan deo paralelne realnosti.

To sam radila hiljadu puta, paranoično mu zvonila na vrata u rane jutarnje sate, tražeći u vazduhu sobe miris parfema neke druge žene, a zatekla bih ga kako spava, igra igrice ili ga jednostavno ne bih zatekla. Onda bih sedela sama u kuhinji, kao ostavljena domaćica iz predgrađa, pila rakiju iz šolje, spavala na podu, on bi me samo preskočio, bacio vijatnamku preko mene i legao da spava. Uvek sam se budila pre njega, suvih usta, i odlazila. Najbolnije od svega, ipak je bio taj momenat samog izlaska, u dva poteza stavljanja naočara, plakanja, pa pokrivanja ćebetom kad dođem kući i ponavljanja da to više nikad neću uraditi. Ovaj put, bilo je drugačije. Uzela sam kožni mantil i izašla. Sačekao me kod trafike, kupili smo boks cigareta i zaključali se. Ja sam mami javila da neću neko vreme dolaziti kući. I nekako, kao da se u sekundi, sve rešilo.
*
Nismo mnogo pričali. Ni inače, ni sad. Nije bilo o čemu. Samo ovaj put, ja sam bila daleka, a on je bio blizu. Nadrealno blizu. Stajala sam na prozoru, bosih stopala u njegovoj mornarskoj majici i nekako je sve bilo u redu. Jutro je bilo januarsko i hladno, ja ponovo nisam spavala, ćutala sam i pušila, misleći na daleke svetove. Na Peru,na Meksiko, na Indiju. I odlučila sam da odem. Tu, na Miloševom prozoru, jednog januarskog jutra. Povukao me rukom za majicu, pala sam na krevet, i otvorenih očiju gledala u plafon, razmišljajući da bi Miloš i ja bili verovatno najidealniji par da ne živimo u Beogradu. On je imao love, mogao je da putuje, ja sam putovala manje, ali nije da nisam. Bežanja u Pulu,u Rijeku, na Šoltu i Mljet i Vis bili su nešto što je uvek stajalo kao opcija. Mislila sam na moj mali stan u kome bi imala atelje, slikala, pravila instalacije i pisala, a Miloš bi sedeo i svirao rane Stonse.
*
Sledeća scena : ja kuvam ručak, Miloš postavlja sto. Ja se trudim da budem domaćica, on se trudi da bude normalan. Opipavamo početke, smotani, pravimo se da su to naše uloge. I teško je. Jutarnji soundtrack „ Ljubav „ Jarboli, u kome ostavljamo prljave sudove i odlazimo na reku. Jako malo pričamo, i u nekom trenutku, negde između reke i kopna on izgovara : Hajde da budemo zajedno. Stvarno. Mislim da nije ni završio rečenicu, a ja sam već videla sebe u tramvaju. Ljubavi sam se bezgranično bojala, iako sam je čekala svakom momenta.
*
Ne mogu,Miloše, čujem sebe kako izgovaram. Ne mogu, nemoj da si tako predvidiv. Miloše, ja hoću da mene neko odvede daleko, da budem slobodna. Da me spasi od sigurne smrti, i još sigurnije depresije. Ovo nije moja priča, nije moj svet, ništa ovo nije moje. Mislim da je shvatio da neću ostati. Vratili smo se u stan, ja sam uzela stvari i bez reči izašla napolje. Kupila sam energetsko piće na trafici, zapalila cigaretu i krenula pešaka kući. Smešila sam se, bilo je gotovo.