da više želimo
više bi i imali
nego dok ima
pljuga,piva i kafe
svi ćutimo
nasmejani
kao ja malopre za stolom
jedem s tatom
đuveč i kobasice
srećna umačem u senf
pričam sa punim ustima
kliberim se kao derle
onda čitam novine nad tanjirom
još cigaru da zapalim
i ništa mi ne treba
više.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар