субота, 02. октобар 2010.

plakanje i smejanje.


Kupio mi je tata ružu
a sestra mi je poslala
fotogafiju nekog jela
što je kuvala.
Subota je
otekla sam i umorna
plačem i smejem se
u filmu o pariskoj
kinoteci.
Ja postojim sa nekim
i život me namešta
pazi
mazi
gazi
na snazi su emocije
pretanke za uhvatiti rukom
ali dovoljne da se sakriju pod ćebe
u romboidnoj sobi
na parketu
u uglu
sa razbijenim čašama
što slučajno
što namerno
sa pikslom i vinom pored kreveta
sa trčanjem niz stepenice
sa uspavljivanjem
sa revolucijom koja počinje u krevetu
i pevanjem u polu tonu.
Moja saksija na prozoru
i moj prozor na stopalima
kroz koji se vide
igračke sakrivene u podu
ringišil na terasi
za neku komšijsku decu
avionska karta za otići
morska voda u tegli
za spas
sve to ne može da čeka
da krene samo od sebe
niz neku vračarsku ulicu.


" ... Poćićemo izvan grada
Zavesa od kiše pada
Nema ovde ničega za nas... "

/ Arsen Dedić - " Milena " /

Нема коментара:

Постави коментар