ja držim mog čoveka
mene drži parče drveta
ljubav je valjda
kad prihvatiš pola te nadljudske
samoće
koju on ima a ja ne
entu noć za redom
enti dan za redom
dok jednom konačno
ode senka iz očiju i ja
budem znala da on više nije
sam.
Ume se za šankom
ja držim mog čoveka
mene drži parče drveta
svakom treba podupirač
samo retki priznaju.
Нема коментара:
Постави коментар