недеља, 06. јануар 2013.

odlasci.


nekad mislim
srušiću se samo gledajući odlaske
ljude koji mašu
zašto svi nisu zajedno
u jednoj ulici
u jednom gradu
na jednom skrivenom mestu
gde spavaju tramvaji
beskrajna sreća
koja miriše na
domaće princes krofne
na jednom mestu
skrivenom
od svih ružnih stvari
nekad mislim
treba zabraniti ljudima da mašu
da odlaze.

*

nekad mislim
treba da odeš
da nađeš neku devojku sa blistavom karijerom
koja ne želi da se uda i ima decu
koja sanja godišnje povećanje plate
vikendom uči strane jezike
ide na fitnes
vozi auto kupljen na lizing
osmehuje se blago
svojim izbeljenim zubima
nekad mislim
treba da odeš
da nađeš neku devojku koja neće toliko brinuti
koja se neće toliko plašiti
koja će biti za život sposobna
devojku koja se nikad neće raspadati
možda bi bio srećniji
možda bi brže napredovao
ne znam
nekad mislim da treba da odeš
nađeš devojku koja nikad neće pričati
o budućnosti
koja nikad neće ustajati u dva ujutru
tresući se od straha
ako se ne javiš
ne znam
strašne su to stvari
kad nekog toliko voliš
da ti samo kroz glavu proleti
možda stvarno ovo nije sreća koju sanjaš
možda stvarno treba da se ode
daleko
bude se realniji
priznaju se slabosti
neuspesi
životni porazi
nastavi se dalje
bez preteranih želja
nastavi se dalje
neko sam
neko sa nekim.
nekad mislim
treba da odeš
nađeš devojku sa lepo manikiranim rukama
koja ne ume da kuva
ali ima dovoljno novca da te odvede na ručak
možda bi bio srećniji
možda bi brže napredovao
ne znam
ponekad mislim
da te gušim
da sam dosadna
neupotrebljiva
previše emotivna
isto tako
svaki dan mislim
kako jako teško
mogu da zamislim
život bez tebe.

Нема коментара:

Постави коментар