петак, 06. септембар 2013.

on ja naš pas bicikl i ulica na obodu grada.



Ima nešto u tome
za čim ljudi žale
mog'o sam a nisam
i oni što pričaju da ne žale
ni za čim
ti mi se najviše gade
što lažete dođe mi da dreknem.
Što se mene tiče
mogla sam da se više smejem
kad sam bila mlađa
mogla sam da ne trošim vreme
na odbojkaške treninge
mogla sam da se potrudim da ostanem
mršava
mogla sam da se u prvom gimnazije
ne zaljubim u Nikolu
i provedem naredne četiri godine
misleći da ćemo biti zajedno
zapravo ljubili smo se samo
dva puta
i on je imao mnogo lepu devojku
ja sam uvek izgledala kao devojčica
sara kej
mantilić i kikers cipele
nisam ga zanimala
mogla sam takođe da upišem
neki drugi fakultet
mogla sam da diplomiram u roku
zaposlim se i prestanem da se tripujem
da sam nešto posebna i drugačija
mogla sam da ne gazim po sebi
mogla sam da plačem manje
mogla sam više da se čuvam
mogla sam a nisam i šta ćemo sad
ništa.
Mogu samo da mislim
da sve ovo čega se bojim da će se desiti
jednostavno ne postoji
da nikad nećemo plakati
da se nećemo rastati jer tada mislim
da bi samo legla na tramvajske šine
na Bulevaru
da se nikad nećemo svađati
da ćemo se uvek voleti
i da ćemo jednog dana
ti ja naš pas i bicikl silaziti
ulicama u sumrak
ćutaćemo
mirisaćemo Beograd
i ja ću znati da sve te stvari
koje sam mogla a nisam
više nisu važne.

Нема коментара:

Постави коментар