koji nekako volim
htela sam da kupim balone
crvene
i puno čokolada
da ti odnesem na posao
iako nemam ni prebijene
pare
htela sam ti kažem
na našoj stanici srećan ti dan
zaljubljenih
ne držim do forme
ali htela sam
smeh stanicu na kojoj smo se
upoznali
slavljenje još jednog dana
bez dinara u džepu
ali sa toliko ljubavi
da mi ti dinari ne trebaju
da mi ništa ne treba sem tebe
tvojih krakavih nogu i velikog
nosa.
Pitam se samo
što je moralo ovako
posle svega što smo prošli
tako prljavo i grubo
tako da povraćam na ulici kod škole
one u čijem smo dvorištu gledali tetkice
kako puše
tako da mi se sve briše pred očima
tako da ne govorim
tako da mi se sruši svet
ceo moj mali svet građen kockicu po kockicu
sa ukradenim čašama
kartama za koncerte i mnogo
kariranih ćebadi
pitam se samo
što je moralo ovako
valjda zato što se tu
na pola puta do sreće
desi život.
Nema veze, bilo je lepo
najlepše do sad.
Нема коментара:
Постави коментар