субота, 02. март 2013.

ostrvska.



" Ali postoje granice izdržljivosti do kojih možeš trčati prema nekom tko ne trči prema tebi . "

- Olja Savičević Ivančević

moj tata ceo život
trči u susret mojoj mami
iako je nekad bio
težak nezreli kreten
međutim sad je
jedan super tata
on ceo život moju mamu
zove 100 puta dnevno
sprema joj sendvič za posao
nekako oni su tim
tako valjda
ja ceo život želim takav tim
znamo pravila i imamo
naše ostrvo malešno
na kome sam jedino iskreno srećna
zaštićena
naše ostrvo gde iz velikog lonca
jedemo mušulje i gambore na buzaru
otkuvamo veš i krpe
miriše sapun albusov plavi
udaraju talasi ali ne bojimo se
ja ceo život želim takav tim
niko to ne razume
male su mi godine
kao i stopala
zato sam jako često iskreno i bolno
tužna
jer mi se više čini da trčim u prazno
da trčim i niko me ne vidi
tako malu i iskreno tužnu
onda trk nazad na ostrvo
moje ostrvo u jadranskom moru
gde je moj tata mornar
a mama milica i ja širimo veš
i smejemo se
gde nema loših reči
gde smo tim
dvoje igra srcem
dvoje su taktičari
ništa ovo nije strašno
čak ni to što sam nesnađena
čak ni to što nikad nemam para
strašno je što želim tako male stvari
da mi se svi smeju.

1 коментар:

  1. Ovo je predivno, a nažalost nikad nam se te sitnice koje najviše želimo, ne ispune. Najveća glupost, popiti kafu s nekim, samo da ne budeš sam...

    ОдговориИзбриши