deo drame.

TREĆA : Živela je u stanu do mog. Tužna neka devojčica, uvek sam govorila. Tužna, i stalno sa nekim kesama. Imala je i mamu i tatu. I atelje na terasi. Slikarski. I ta tužna devojčica, moja komšinica, sa kesama, uvek se tužno osmehivala meni u liftu. Par puta je pričuvala stan dok sam bila u Splitu kod svojih. Zalila cveće i ostavila mi jednu sliku na poklon. Neko more, i neka kuća. Lepo. Tužna devojčica, je uvek bila sama. Svaki put kad je vidim kako nosi radove pod miškom, zapitam se da li joj treba neko. Onda je počela da izlazi kasno noću. Jedan te isti je dolazio po nju, i vraćao je nazad. Visok, mršav, duža kosa. Tužna devojčica je prestala da nosi kese. Počela je da se šminka. I da nosi malo kraće suknje. Juče je došla na moja vrata i rekla da se udaje. Da odlazi u Portugal. I da je trudna. Danima sam je gledala. A prošle su godine. Ona se promenila, ja sam ostarila. I počela da gledam kad ko dolazi, a kad ko odlazi. Od stanara zgrade. Ponovo sam propušila. I ne gajim više cveće na terasi. Samo veš koji se suši danima.