stanica.

navijaj ti
ja necu
i nikada nisam
moje su ulice siroke
kao avionske piste
navijaj
pa cemo onda da vodimo
glupe razgovore
sa pitanjem kako sam
u 4 ujutru.
znas kako sam
imam izdepilirane ruke
jela sam u omiljenom restoranu
kusta mi je potpisao knjigu
nosim lepu crnu majicu
i crvenu pionirsku
maramu
sa anom idem za ruku
eto tako sam
lepo sam
popila sam flasu kisele vode
na zurci
i pricala o plesu
eto svoja sam
srecna
i mirna.
navijaj ti
i neka su nam se putevi razisli
ja sam te pratila na aerodrom
i pila sa tobom
nekad ti mene nosis kuci
nekad ja tebe
znao si kome sam
pesme pisala
ko me povredio
cija sam bila devojcica
nalazili smo se na drugim
meridijanima
i tad nam je bilo dobro
i uvek sam bila tu
i onda kad si dosao
kod mene na kafu
ujutru da pricamo
i onda kad si mi sve rekao
o bendu
pa ja pisala dramu o tome
i bila sam tu
na terasi sa cvecem
u kuhinji da otvaram pivo
cuje se zvuk
na vratima
udjes i ostavis odmah
jaknu.

lako se stvari zaboravljaju
uvek je neko drugi kriv
lako se stvari zaboravljaju
i ostane prazno
rupa
jama
down in a hole
kop
mrak
eto to ostane
i onda se samo ode kuci
u razlicitim pravcima
i tad
se nasmejem
i shavatim...

kao da se nista nikada
od svega sto sam mislila
da je bilo vazno nije
desilo.