mi sto u strahu
na podu
uz rakiju
cigaru
i kiselu vodu
brinemo da nas proslost
ne udari po nosu
prejako
mi sto u mraku
na terasi
medju stvarima
tudjim
pokusavamo da pobegnemo
od
onoga sto mora da se desi
mi sto u stanovima
kucama
brodovima
krovovima
pokusavamo da budemo
neko drugi
mi smo ti koji
mastaju
prastaju
krugove u tudjim
promasenim zivotima
koji se nadaju promeni
iz potaje
mi koji zivimo u soliterima
mastajuci nocima
smestajuci
mocnijima
mi sto volimo
nad sudoperama
u predsobljima
niz stepenice

mi cemo jednom
pobediti.